Doživotna robija

Probudivši se usred noći, žena ustanovi da njenog muža nema u krevetu. Ustane i zatekne ga kako sedi u kuhinji uz šoljicu kafe, i gleda zamišljeno i nekako setno u zid ispred sebe. - Zašto ne spavaš dragi? Što nije u redu? – upita ga ona. On je pogleda i reče: - Prisećam se kako smo se upoznali pre 20 godina i kako smo počeli zajednički izlaziti. Ti si imala 16 godina. Sećaš li se toga? Žena je bila dirnuta do suza što je njen muž tako brižan i nežan. - Naravno da se sećam – tiho reče ona. Suprug uzdahne. Reči su teško izlazile: - Sećaš li se kada nas je tvoj otac uhvatio na zadnjem sedistu mog auta? - Naravno dragi – reče žena sedajući na stolici nasuprot njemu. - A da li se sećaš kada je uperio sačmaricu u moje lice i rekao „Ili ženiš moju ćerku ili ću te spremiti na 20 godina u zatvor?“ - Sećam se i toga – odgovori žena nežno. Muž obrisa suzu koja mu je klizila niz obraz i reče: - Danas bih bio pušten na slobodu!